ko

（主格助詞）。是句子中主語成分的標誌。

• Mi'adop ko wama.
  父親打獵。
• Fa'detay ko romi'ad.
  天氣熱了。

參閱附錄I，連接詞

See Appendix 1 - Connective Grammatical Markers.

主格標記(各族用語)

格位標記（主格）

• O maan ko kaci faloco'an no miso ci Namohan?
  你到底心儀Namoh什麼呢?

[主]

• Pina^ a romi’ad ko cecay a lipay?
  一個禮拜有幾天？

[虛]

• Ci Mayaw ko ngangan niira hay?
  他的名字是Mayaw嗎？
• O kohtingay ko waco^ no mako.
  我的狗是黑色的。
• Ira ko waco^ no mako cecay.
  我有一隻狗。
• Ira iti:raw ko impic no mako.
  我的鉛筆在那裡。
• Icowa^ ko impic no miso?
  你的鉛筆在哪裡？
• Ini ko singsi^ no mako.
  他在這裡。
• Icowa^ ko singsi^ no miso?
  妳的老師在哪裡？
• Mimaanay ko tayal niira?
  她的工作是做什麼的？
• Ira ko codad i safaled no sapad hay?
  桌子的上面有書嗎？
• Tolo^ ko codad i faled no sapad.
  桌子的上面有三本書。
• Cecay ko kahngangay, tosa ko kohtingay.
  一本是紅色的，兩本是黑色的。
• Micodad ko fafahiyan a safa^ no mako i yo-ci-ing.
  我的妹妹在幼稚園讀書。
• Lalima^ ko paro^ no loma’ no mako.
  我的家有五個人。
• Mo^tep to ko mihcaan no mako.
  我今年十歲。
• Pina^ to ko mihcaan no miso?
  請問，你今年幾歲？
• Tatosa^ ko kaka^ no mako to fa’inayan, cecay ko safa^ no mako to fafahiyan.
  我有兩個哥哥和一個妹妹。
• Pina^ ko mihcaan no safa^ no miso?
  你的妹妹幾歲？
• Enemay to ko mihcaan niira.
  他已經六歲了。
• Icowa^ ko loma’ no miso?
  你的家在哪裡？
• I satimolan no fanaw ko loma’ no mako.
  我的家在魚池的南邊。
• I ngata^ no picodadan ko loma’ no namo haw?
  你的家在學校附近嗎？
• Hay, i ngata^ no picodadan ko loma’ no niyam.
  是的，我的家在學校附近。
• Arayom, na’on hanto ko rakat.
  再見了，一路順風。
• Fangcal ko romi’ad anini^.
  今天是好天氣。
• Masadak ko cidal.
  太陽出來了。
• Masadak ko folad.
  月亮出來了。
• Icowaay ko cacelakan no miso?
  你的雨傘是哪一把呢？
• Inian ko cacelakan no mako.
  我的雨傘是這一把。
• Faecal a ’arawen ko teker ni Idek hay?
  天上的彩虹美麗嗎？
• Hay, tada salongan a ’arawen ko teker ni Idek.
  是的，彩虹看起來真美麗。
• O fohcalay ko cengel no cahid i kakarayan.
  天上的雲是白色的。
• O maan ko cengel no cahid i kakarayan?
  天上的雲是什麼顏色？
• Matiya o mita’ongay ko falo^.
  花好像在點頭。
• Matiya o mitepatepa’ay to kamay ko talod.
  草好像在拍手。
• Ira ko falo^ i pala^.
  野地裡有花。
• Ira ko talod i pala^.
  野地裡有草。
• ’Aloman ko idang no mako.
  我有很多的朋友。
• Pasowal ko singsi^ i tamiyanan.
  老師告訴我們。
• Kangodoen ko mato’asay.
  要尊敬長輩。
• Ira ko facidol i papotal no picodadan.
  教室的外面有一棵麵包樹。
• Ira ko cecay a cirot i faled no facidol,
  在麵包樹上有一隻伯勞鳥，
• O ya-kiw ko kaolahan no mako.
  我喜歡棒球。
• O maan a on-doan ko kaolahan no miso?
  你喜歡什麼運動？
• Hay, fangcal ko kero^ no mako.
  是的，我跳得很好。
• Pinaay to ko widi^ imatini?
  現在幾點？
• Faloay to ko widi^ to dafak.
  現在是早上八點。
• Pinaay ko widi^ a lomowad kiso to dafak?
  你早上幾點起床？
• Enemay ko widi^ a lomowad kako.
  我早上六點起床。
• Pinaay ko widi^ a mafoti’ kiso?
  你晚上幾點睡覺？
• Siwa^ ira ko pangkiw no widi^ a mafoti’ kako.
  我晚上九點半睡覺。
• O maan ko sapatala^ ni akong i tamowanan?
  外公請你們吃什麼？
• ’Omeling ko fokes niira.
  她的頭髮光澤亮麗。
• Makapah ko mata^ ni ina^.
  媽媽的眼睛很漂亮。
• mapalal to ko ekong.
  貓頭鷹睡醒了。
• masadak to ko folad,
  月亮出現了，
• Masoni^ to ko takola^,
  青蛙叫了，
• Micerem to ko cidal, to’eman to ko romi’ad.
  太陽下山了，天黑了。
• Hay, faedet ko romi’ad anini^.
  是的，今天很熱。
• Akaa, tata’ang ko ’orad i papotal.
  不行，外面下著大雨。
• Kami, ci Kolas aci Dongi^, fohaten ho ko paenan, ama:.
  阿嬤，我們是Kolas和Dongi，請開門。
• Tolo^ ko pafaloco’an niira.
  她有三個願望。
• Nanay takaraw to ko wawa^ ako!
  願我的孩子們長大了！
• Talolong ko nanom no tarawadaw to lalood.
  夏天溪流很深。
• Kirami, adihay ko faliyos.
  可是，有很多颱風。
• Ira ko kandaway, o kahngangay, o kaliyalaway i ’apilis.
  山坡上，有綠的、有紅的、也有黃的。
• Tangsol sa matomes ko fakar naira.
  他們的簍子，一下子就裝滿了。
• Cima^ ko i ’a’ayaway?
  誰在前面？
• Anini^ a mihcaan, kadofah ko pinaloma^.
  今年稻米豐收，
• Maropena’ no ifangat ko fodoy niira.
  汗水弄濕了他的衣服。
• Maomahay ko mama^ ako.
  我的爸爸是一位農夫。
• Ira ko ci-ting-sya^ ako.
  我有一台腳踏車。
• Matastas ko ci-ting-sya^ no mako.
  我的腳踏車壞掉了。
• Icowaay ko tahnayay no cilamalay ato faso^?
  火車和公車哪一個比較快呢？
• Na’onen ko rakat.
  走路要小心。
• Adihay ko paliding i lalan.
  路上汽車很多。
• Hay, maliyok no lotok ko niyaro’ no niyam.
  是的，我們的部落四面環山。
• Ira ko takaraway, ira ko poeneray.
  有的比較高，有的比較矮。
• Adihay ko lotok no Taywan.
  台灣有很多山。
• I ngata^ no lotok ko niyaro’ namo haw?
  你們的部落附近有山嗎？
• Hacowa^ ko raay a rakaten?
  要走多久呢？
• Pasatimo:l han ko rakat.
  一直往南走。
• Licayaw ho^ kiso, icowa^ ko Cilangasan?
  請問你，奇拉卡山在哪裡？
• Maedeng pangkiw ko widi^.
  大約要半小時。
• O maan ko iraay i riyar?
  海裡有什麼？
• Kacedah ko nanom no riyar.
  海水是鹹的。
• Macowa^ a nanomen ko riyar?
  海水喝起來味道如何？
• Pina^ ko wa’ay no kalang?
  螃蟹有幾隻腳？
• Mararid a talariyar a mifoting ko mifotingay.
  漁夫常常出海捕魚。
• Ano tata’ata:’ang ko fali^,
  無論風有多麼大，
• ano takaraka:raw ko tapelik,
  無論浪有多麼高，
• Caay ka eca^ matomes ko tamina^ to foting ato ’afar.
  船上總是裝滿了魚和蝦。
• O maan ko kangalayan no miso?
  你想要吃什麼？
• Ira i sapad ko tali^, alaen oli.
  桌上有芋頭，拿去吃吧。
• O maan ko sasatoronen, mafana’ kiso haw?
  糍粑是用什麼食材做的，你知道嗎？
• Pasowalaw ako kiso, o falinono^ ko sasatoronen.
  我來告訴你，糍粑是用香糯米做的。
• O maan ko kaolahan iso a kakaenen?
  你喜歡吃什麼？
• O hemay, o maan ko no miso?
  我喜歡吃飯，你呢？
• O toron ko no mako, mana’ay kako to hemay.
  我喜歡的是糍粑，我不要吃飯。
• Kamaro’, o maan ko kangalayan no miso a maen?
  請坐，請問你要吃什麼？
• Ira ko hemay haw?
  有飯嗎？
• Maanen aca^, awaay ko hemay itini, edeng o walay a cecay.
  抱歉，這裡沒有飯，只有麵。
• Sowalen ari, o maamaan a swey-kwo-an ko iraay itini i Taywan?
  說說看，台灣有哪些水果？
• Ira ko kiyafes, o moka^, o pawli^, ato masamaamaanay.
  有芭樂、木瓜和香蕉，還有很多很多。
• Hay, mararid a macidal, saka malofic ko heci^.
  是的，因為陽光充足，所以結很多果實。
• Ira to, ira ko kyafes i ’a’ayaw no loma’ niyam, ira ko ’alopal i saikoran no loma’ niyam.
  有啊，我們家前面有芭樂，後面有柿子。
• Ira ko losay no loma’ no namo haw?
  你們家有果樹嗎？
• Ira i pin-syang ko sinar hay?
  冰箱裡有西瓜嗎？
• Tadafaedet ko romi’ad, kaenaw ita!
  天氣很熱，我們吃吧！
• Singsi^, adada^ ko wadis ako.
  老師，我牙齒痛。
• Tadaadihay ko nikaenan iso to piyang haw?
  你是不是吃太多糖果了？
• Ano tadaadihay ko nikaenan to piyang i, mangohed ko wadis.
  如果糖果吃太多，就會蛀牙。
• Faecalay a wawa^ saan ko singsi^ a mahemek i takowanan.
  老師稱讚我是一個很乖的小孩。
• ’Eminen ako a maen ko kakaenen i kaysing.
  我把碗裡的飯菜吃完。
• Ira ko titi^ no ’ayam, o fita’ol, o kalitang ato lokot i sakalahok no niyam anini^.
  今天的午餐有雞肉、蛋、四季豆，還有山蘇。
• Hay, ka^so’ ko lahok niyam.
  是的，我們吃得很豐盛。
• Madoka^ maremes ko tosor ako.
  我的膝蓋受傷、流血。
• Talacowa^, mapilih ko rakat no mako imatini,
  雖然，我現在走路一跛一跛的，
• O maan ko cakayen iso wawa^?
  小朋友，你要買什麼？
• Pinaen iso ko picakay?
  你要買多少？
• Cecay ko impic, cecay ko ciwming.
  鉛筆一枝，筆記本一本。
• Lima^ pida^ ko impic, siwa^ pida^ ko ciwming.
  鉛筆一枝五元，筆記本一本九元。
• Lima^ patongal han to siwa^ i, safaw sepat to ko pida^ a mapolong.
  五加九共十四元。
• Maanen iso ko pifalic?
  你要怎麼換？
• Tawki^, cecay li’an ko pida^ ako. Mangalay kako a mifalic.
  老闆，我有一百元。我想要換錢。
• Nawhani, o sowal no singsi, “Sopeden ko mamama:mang, ta malaadihayay.” saan.
  老師常說：「積少成多」。
• O aadihay ko payso^ ako ano mato’as kako.
  我長大之後，就會有很多錢。
• ’Anangen ako ko tosa^ polo’ a payso^.
  我就存二十元。
• Tahenay ko rakat no karaya’ay, cecay a romi’ad kina tosa^ polo’ ira ko sepat a misaliyok.
  長針走得快，一天走二十四圈。
• Tosa^ ko rinom no toki^.
  時鐘有兩支針。
• Mana’on ko rakat no papoyo’ay, cecay a romi’ad kina tosa^ a misaliyok.
  短針走得慢，一天走兩圈。
• Tik-tak tik-tak saan ko soni^ nira.
  它發出滴答滴答的聲音。
• Herek no lahok toloay ko toki^, tayra ciira ci fayian a mitenoon.
  下午三點，媽媽到姨媽家學習織布。
• Marawod to ko kalahokan i, misakalahok ciira.
  到了中午，她做午餐。
• Enemay ko toki^ to dafak, palalen ni ina^ kako.
  早上六點鐘，媽媽叫我起床。
• Mamo^tep ko siri^ ni Kolas.
  Kolas有十隻羊。
• Sa’osien, ano ira: ko masidayay?
  數一數，有沒有遺失的？
• Cecay, tosa^, tolo^, sepat, lima^, enem, pito^, falo^, siwa^, masiday ko cecay.
  一、二、三、四、五、六、七、八、九，少了一隻。
• Maolah ko ’oner a masadak to dadaya^.
  蛇喜歡在晚上出現。
• Ano tomowa’ ho ko ngapa^ nira i, caay to kacaloway a milaliw ko ’edo ato takola^.
  只要張開嘴，老鼠和青蛙都很難逃開。
• Salo:ngan a nenengen ko ’adipapang.
  蝴蝶看起來真美麗。
• Iti:ya ho, samsamen no lotong ko ’alem.
  從前，猴子欺負穿山甲。
• Matodoh ko para’ no tireng.
  牠自己的屁股被燒。
• Nanitiya, malakahengangay to ko para’ no lotong.
  從那時候，猴子的屁股就變成紅色了。
• Fa:ngcal ko pisanoPangcah no miso.
  你說的阿美族語很流利。
• Hay! Kakalipahakan ko pinanam.
  是！很有趣。
• Rahoday a nanamen ko sowal no Pangcah haw?
  阿美族話好學嗎？
• Pangta^ ko nikafana’an ako, minanamay ho^ kako.
  會一點點，我正在學習。
• O Pangcah ko sa’alomanay i niyaro’ niyam.
  我們村子裡的人大多是阿美族。
• Malopisak i sawalian ato i teloc no Taywan ko Pangcah.
  我們阿美族分佈在台灣的東部和尾部（南部）。
• Soloten ako to lu-ku-ong-ki ko nipakongkoan ni akong.
  我用錄音機錄下阿公講的故事。
• Cima^ ko mikingkiway to dingwa^?
  誰發明了電話？
• Icowa^ ko satakara:way a loma’?
  最高的大樓在哪裡？
• I codad. Malalok a micodad i, matongal ko fana’ no mita.
  在書裡。勤讀書可以讓我們增加知識。
• O maan ko sakahanhan no foting?
  魚用什麼呼吸？
• Enaw mafotili’ ko kakarayan?
  天空為什麼會打雷？
• Awaay ko no mako, nika ira ko ni Panay. Tanamay ako a somowal cingra.
  我沒有，但是Panay有。我試試幫你向她傳話。
• Hilam han o malecaday aca^ ko nicakayan niyam a ci-ting.
  結果我們兩人各買了一本相同的字典。
• Talacowaan, caaca:ay ka lecad ko nicakayan niyam to codad, kirami lalecad saan ko ’aca^.
  雖然買的書不同，但是價錢卻剛好相同。
• Nikaorira, caay ka lecad ko nicakayan niyam to no kongko^ a codad.
  但是，我們買的故事書卻不同。
• O ni An-tu-sen ko nicakayan niira, o ni I-sop ko nicakayan ako.
  他買的是《安徒生童話》，我買的是《伊索寓言》。
• Masamaanay to ko ’orip naira hakiya?
  不知道他們的生活過得怎麼樣呢？
• patikamien ako ko kaka^ ako.
  我就寫信給我的哥哥。
• Nga’ay ho^ ko miso kaka!
  表哥，你好！
• Lipahak ko faloco’ ako a pakalayap to tikami^ iso anini^.
  今天接到你的信，我非常高興。
• Mipi-yi to, mamalasingsi^ to kiso saan ko sowal a matengil.
  聽說你畢業了，就要當老師了。
• Codaden ako ko malitemohay a demak to romi’ami’ad.
  我把每天發生的事記下來。
• adihay ko mata’elifay to ako a demak i laloma’ no re-ci^.
  日記裡有許多我過去的事。
• Raheker ko faloco’ noya yo-fing.
  那郵差的心裡也感到很欣慰。
• hacecacecay han niira ko tikami^ a patangasa^ i pilomaloma’.
  他把信一封一封送到各家各戶。
• Lipahak ko tamdaw a pakalayap to tikami^.
  人們收到了信，都很高興。
• Ano ma’orad to, ano macidal to ko romi’ad i,
  無論是晴天還是下雨，
• Cifodoy to kandaway ko yo-fing.
  郵差穿著綠色的衣服。
• Ano cilafang ko Pangcah to naniraayay i, pasadak ko i loma’ay to kaeso’ay a kakaenen.
  如果阿美族有朋友自遠方來，家的主人會端出美食出來宴客。
• Ano citama’ ko Pangcah i, mipafatis to fiyaw.
  如果阿美族族人去打獵有所捕獲，會把獵物分享給鄰居（親友）。
• Sowal sa ko mato’asay, “Ano masoni^ ko rakorako^ i, o mama’orad; ano masoni^ ko fanol i, o mamacidal.” saan ko sowal.
  老人常說：「樹蛙鳴必降雨，鴿子啼必天晴。」
• ano matengil ko nikasoni^ no rakorako^ to dadaya^ i, caay ka eca^ mama’orad to cila^.
  如果夜裡聽見樹蛙叫的聲音，那麼隔天一定會下雨。
• Latek ira: ko caayay kalaheci^, nikaorira, o so’elinay kora.
  雖然不一定準確，不過那是事實。
• Ano tipokoy sa ko fanol to dafak i, caay ka eca^ fangcalay koya romi’ad.
  如果早晨聽見鴿子的鳴啼聲，當天必定是好天氣。
• Kirami, ano citelep ko loma’ i, tatiih a misoni^; nawhani, paysin.
  但是，如果家裡有人去世，就不能吹奏，因為會觸犯禁忌。
• Pasifana’ ko singsi niyam a misanga’ to tiftif anini^ a romi’ad.
  今天老師教我們製作口簧琴。
• O hacowa^ ko sapisoni^ to tiftif?
  什麼時侯可以吹口簧琴？
• O nisanga’an no mato’asay ita to sasonian, o tekes ko sapisanga’.
  它是我們祖先發明的樂器，是用桂竹做成的。
• O maan ko tiftif?
  什麼是口簧琴？
• O pikisaemelan ato pikidihekoan ko loma’ ita.
  家屋是讓我們乘涼和取暖的地方。
• Ira ko loma’, o ’ariri^ ato pikacawan no niyaro’ ita.
  我們的部落有房舍、穀倉和瞭望台。
• O pi’anangan to kinaira ko ’ariri^, o sakacaaw ka kaen no ’edo^.
  穀倉用來存放農作物，防止老鼠偷吃到。
• Ira i sacomod no niyaro’ ko pikacawan, o pikecoran a minengneng to rakat no ’ada^.
  瞭望台在部落的入口，用來觀察敵人的行動。
• Ira ko patiyamay, o yo-fing ato pipaisingan itira.
  那裡有商店、郵局和醫院。
• Tosa^ a pa-sin-to^ no po:long no tamdaw i Tay-wan ko Yin-cu-min.
  原住民的人口佔台灣總人口的2%。
• Maedeng o kalitosa^ noya tamdaw ko i niyaro’ay.
  大約有一半的人在部落裡。
• Adihay ko katayalan i to-kay saka, masolot ko kapah ato kay^ing.
  都市的工作機會多，所以吸引男女青年。
• Orasaka, o teloc no Yin-cu-min, ’aloman to ko i to-kayay a mato’as anini^.
  所以，現在有許多的原住民的後代在都市長大。
• Anini^ a mihecaan, paka-hi-ko-ki^ a taloma’ naniTay-pak ko po:long no paro^ no loma’ no faki^ ako.
  今年，叔叔一家人從台北搭飛機回來。
• Miilisin ko niyaro’ niyam i salaloma’ no faloay ato siwaay a folad to mihecahecaan.
  每年的八月到九月之間，我們的部落舉行「豐年祭」。
• Mapolong ko ’alomanay a romadiw ato masakero^ i papotal, malipahak to nikasefek no kinaira no pinaloma^.
  大家在廣場上快樂地唱歌和跳舞來慶祝豐收。
• Pasowal ko kaka^ ako, ‘‘O ilisin no niyaro’ ko kakaoronan niyam i Tay-pak.’’ saan.
  我哥哥說：「我們在台北最懷念的，就是家鄉的豐年祭。」
• Anini^ palimo^ han to a palacecay ko pakomod ato pakeras.
  今天把pakomod和pakeras 合併成為palimo^。
• O pakomod hananay a demak haw i, macakat i tongroh no loma’ no kakitaan ko pacihakay a mifosfos to eraw. Nanay masaray ko kaloadada^ no tamdaw o saanay.
  所謂的pakomod儀式是，女祭司爬上宗祠的屋頂，向大眾撒甜酒。以示驅邪並治好大眾的各種疾病。
• O pakeras haw i, miliyaw a macakat ko pacihakay a mifolesak to nisangicingiciwan a ’icep. Nanay citama’ ko kapah a mi’adop ato mifoting o saanay.
  至於pakeras儀式是，女祭司再次爬到宗祠的屋頂上，向大眾撒檳榔切片。以示祝福部落青年上山打獵、下海漁撈順遂，常有獵獲。
• O paramod han no Pangcah ko patatawos to tatosaay.
  阿美族人把兩人結為伴侶視為結婚的意思。
• Mikitemel ko faki^ a somowal, mipalemed ko finawlan i cairaan.
  伯父輩會給他們訓話，族人會給他們祝福。
• Masasipafeli^ to sapatapang ko mararamoday.
  結婚夫妻要交換定情物。
• Mipatala^ to siraw ato eraw ko loma’ no caciramod no malaynaay.
  結婚者家裡會準備鹹豬肉和糯米酒宴請親友。
• Yo matengil to ko piparadiw i, madado^do kami a masadak naipicodadan, misi’ayaw to faelohay a ’orip.
  當聽到歌聲響起，我們一個接一個走出學校，邁向新的人生。
• Atien no picodadan ko kalas no niyaro’ a mikerid to pisaselal.
  學校請耆老為我們舉辦成年禮。
• Maparenget ko pakalifetay a micodaday.
  通過的學生才能戴上頭飾。
• Mitolon ko mato’asay, mikitemel a pa’icel i tamiyanan to sakalalok a matayal.
  長老祈福，並且勉勵我們做事要認真。